Neke promene su dobre

Bez obzira koliko vodili računa o zdravom zivotu, zdravim navikama, trenirali, svaki organizam traži odušak, opuštanje i promenu. I svako od nas voli da se počasti ukusnim kolačem, čokoladicom, časom vina ili piva i da zaboravi na obaveze. Treba ponekad pružiti sebi dan odmora i razonode. Dan kada nećete obraćati pažnju na to jeste li se svima javili, jeste li sve završili, da li ste uneli previše kalorija... Dan koji ćete posveti prvenstveno sebi i svojoj porodici, kada ćete samo šetati, ili gledati filmove ili uživati u nečemu što volite.

U našoj maloj firmi prethodna nedelja bila je pretrpana obavezama, rokovi za sve zadatke bili su kratki, i baš svi su jedva dočekali petak i vreme za odmor. Rale, Toni i Lenka bili su zajedno zaduženi za jedan veliki projekat i napokon mu se nazirao kraj. Srećom, petak je pravi dan za njih troje. To je njihov dan za punjenje baterija i „velike“ ideje koje samo njima mogu da padnu na pamet.

A kada se častimo - roštilj

Lenka: „Pala sam s nogu ove nedelje. Noćas sam sanjala da smo promašili jedan parametar i jutros sam se probudila vesela samo zato što to nije istina. I što ne moramo sve ispočetka. Koliko mi malo treba da budem srećna.“

Rale: „To je zato što još nemaš mnogo iskustva, ja sam se isto umorio ovih dana, ali spavam kao beba. Kad zaključam svoju kancelariju, ja se prosto isključim i prekopčam na podešavanje zvano „Opušteno“.

Toni: „Vala i ja tako. Čim dodjem kući i vidim ono moje malo čudo kako širi ruke i viče: „Taaticeee“, ja sam preporodjen.“

Lenka: „U prevodu, fali mi momak da mi skrene misli. Hm. To sam mogla i sama da zaključim.“

Rale: „Nego, ja sam za to da se, pošto danas završavamo, počastimo nekim lepim roštiljem. Danas odbijam da jedem kuvano. Treba mi nešto kalorično i sočno. Moja nepca su se probudila i žele samo meso, a i stomak.“

Toni: „Slažem se. BNB takodje ima ponudu za nešto sa roštilja. Sad ću da vam pročitam meni.“

Malo drugačiji MENI

Rale: „Ja ću tu jermensku pljeskavicu sa sirom u lepinji i salatu. Zvuči gurmanski.“

Toni: „I ja ću vala to isto. Al ja ću i nešto slatko. Imaju tufahije.“

Rale: „Slatko sam prevideo, tufahije su skoro zaboravljena stvar. Obožavao sam ih kao dete.“

Toni: „I ja sam. Niko mi ih godinama nije ni pomenuo. Moram da vidim sa dragom da nam tufahije uvrsti u jelovnik i kod kuće.“

Lenka: „Ja ću pohovano pileće belo meso u lepinji i kupus. Može i ta poslastica.“

Rale: „Jesi li sigurna za poslasticu? Mislim da ti pojma nemaš šta je to, priznaj?“

Lenka: „Stvarno nemam pojma. Bilo me sramota da opet nešto ne znam. I kako si ti to uopšte zaključio?“

Rale: „Zato što znam da ne voliš jabuke pametnice.“ Toni se priključio gromoglasnom smehu koji je Rale izazazvao.

Lenka: „Piši tu, pita s višnjama za mene. Ne može čovek pošteno ni da sakrije svoje neznanje. Ih.“

Pročitajte još: