Važno je sebi znati ugoditi

Petak je dan za sve one koji vole uveče da uživaju uz dobru muziku, veselo društvo, ukusnu hranu i piće. Danas se smatra da je ovo dan za mlade, za život i uživanje, za noćni provod, za brz tempo, za smeh i razonodu. Već su unapred skoro sva mesta rezervisana, haljine su spremne, košulje takodje, frizure i šminka isplanirane, štikle u skladu sa odevnom kombinacijom... To je dan za opuštanje, dan u kom ne bi trebalo da bude stresa, u kome bi svako trebalo da udovolji sebi, da se odmori i prepusti sitnim zadovoljstvima.

Naša mala grupa u firmi svakako poštuje petak. Pauzu provodimo zajedno, mnogo se šalimo, i uvek dobro ručamo. Lenka tvrdi da joj je petkom posle podnevna dremka nezamenljiv ugodjaj. Dodje sa posla kući sita, istušira se i pravo u svet snova. „Ponekad zaboravim koliko je čoveku malo potrebno da učini sebe srećnim.“ ima običaj da kaže.

Boemska mućkalica

Toni: „Lenka pošto si ti kafanski čovek, današnji meni je kao stvoren za tebe. Večeras moraš u provod, negde uz čašicu dobrog pića i muziku na uvce bićeš pravi boem.“

Lenka: „Planirana je kafanica za večeras, ali nisam baš razumela kakve to veze ima sa današnjim ručkom?“

Toni: „Danas smo pored pileće supe sa rezancima, naručili i boemsku mućkalicu. Da budeš u potpunosti spremna za noćni život.“

Rale: „Trebalo je prvo da je pitamo zna li ona uopšte šta je mućkalica? Naša Leni baš i nije najsnalažljivija u kuhinji. Ako je mi malo ne podgojimo, niko neće.“

Lenka: „Teorijski bi u mućkalicu trebalo da se stavi luk, meso, paprika i paradajz i neki začini verovatno. Moja majka to odlično sprema.“

Toni: „Teorijski si u pravu, ali u tvom odgovoru uopšte nema uživanja. Zaboravila si malo belog luka, malo senfa, možda kajmaka, peršuna, bosiljka, poneko stavlja i malo belog vina. Možda izgleda nevažno ali svaki sastojak mu daje neku čar.“

Rale: „Toni, zaboravio si ljutu papričicu ko voli. Ja ponekad stavim i celu pa posle bljujem vatru.“

Lenka: „Teorijski bi trebalo jednom da to spremam u prakski, pa ću i ja znati. Nego daj da probamo ovu boemsku. Ogladneh od priče.“

Kad boemi jedu

Nekoliko minuta je bio tajac u našoj maloj firmi, što je zaista retkost. Samo su se čule viljuške i tiho mljackanje. Bolji pokazatelj da je nešto zaista ukusno nije potreban. Jedino što je nedostajalo je po čaša belog vina i ugodjaj bi bio potpun. Ponekad je naziv jela sve što je potrebno da se za njega odlučite, ali je najbolje kad i jelo potpuno opravda očekivanja. Boemska mućkalica je zaista pravi izbor za sve one koji žele da ugode svojim čulima, koji znaju da se opuste i uživaju u životu i malim stvarima.

Lenka: „Sad mogu reći da sam u potpunosti spremna za večeras. Nisam sigurna da li je u ovo jelo stavljeno sve ono što ste nabrojali, ali ništa ne nedostaje. Nisam odavno jela nešto ukusnije. Sledeći put kad budem zvala drugarice znam koji će meni biti isplaniran. Dobra hrana, belo vino i ženske priče. Više ništa nije potrebno.“

Pročitajte još: