Toni: „Heeeej Lenče, šta ti se klopa danas?“, upada Toni u kancelariju, sav razdragan.

Lenka: „Ništa, danas sam na vodi i panadolu. Glava mi je kao autobus, al pun putnika. Radim koliko moram, i brojim minute do polaska kući.“

Toni: „Opa, od kada se to izlazi četvrtkom?“

Lenka: „Od kada drugarica dobija posao za stalno u četvrtak, i vodi na večeru da časti. I večera se završi doručkom. I rakijicom za dobro jutro, jer „klin se klinom izbija“. I evo stvarno, izbija alkohol iz mene celo jutro. Samo se nadam da šef Lepi Dzo neće navraćati danas.“

Toni: „Ništa ne brini, zovemo ga onda Rale i ja na klopu, okupiraćemo ga malo, ima da mu prodje vreme za čas, neće stići da te obidje.“

Lenka: „Divni ste, ja ću da životarim ovde danas, sama.“

Toni: „Sigurna si da nećeš ništa. Ni tvoju pitu?“

Lenka: „Ni pitu.“

Toni: „Au, tebi je stvarno loše.“

Šefa je ipak lako ubediti

Toni: „Rale, zovi nam Lepog Dzoa, i pitaj šta će da ruča. Kaži mu da je vreme da poradi na razvijanju morala, a da će to najbolje postići ručkom sa svojim vrednim kolegama.“

Rale: „Toni šta ti je, znaš da on baš ne podržava naša druženja petkom? A i na stalnoj dijeti je.“

Toni: „Budi ubedljiv. Lenka nas je zamolila da ga držimo podalje od nje. Teško joj pada ova mladost, obavezan noćni život i traženje momka po kafanama. Al za to ćemo je sledeći petak zadirkivati, danas slabije kapira. A što se dijete tiče, postoji i Fit menu u BNB.“

 Rastko: „Hej Lepi Dzo, potreban nam je treći član za klopu danas. Ne ide baš da jedemo Toni i ja sami. Svašta će ljudi da pomisle. Misliće da smo se priključili ovim modernim trendovima. Može li? Poručićemo ti fit menu, zbog te tvoje dijete.“

Lepi Dzo: „Da znaš da bih mogao. Počeo sam da treniram pre posla i sad hoću da crknem od gladi. Šta vi poručujete?“

Rastko: „Pa mi ćemo po:

•     teleću čorbu,
•     suvu butkicu u kiselom kupusu,
•     i po palačinku. S eurokremom najverovatnije.''

Lepi Dzo: „Ajooj, butkica u kiselom kupusu. A ja neke travke da jedem i da vas gledam. Ne mogu ja to. I ja ću isto. E, al bez palačinke. Bar to da smanjim.“

Rastko: „Važi šefe, zovemo vas kad stigne.“, zatvara vrata i izlazi.

Lepi Dzo: „Heeeej, Rale, računaj me ti ipak i za palačinku. Ne mogu ni to da gledam, a da ne jedem.“

Lepi Dzo kao ujka Fester

Ručak je i ovaj petak protekao u našoj maloj firmi uz rad ali i salve smeha, malo zadirkivanja, veselog druženja i boljeg medjusobnog upoznavanja. I posle niko ne može da kaže da naš šef Lepi Dzo nije druželjubiv. I drugačije nikad ne bi saznao da nam svima liči na ujka Festra iz porodice Adams. I da nam je svima kontakt slika kada nas poziva baš Festerova slika. U nekom drugom slučaju bi se možda i naljutio. Punih stomaka ljudi bolje prihvataju šalu, manje su nervozni i što bi Lepi Dzo rekao: „Sad možete još bolje da radite.“ Eh, da, i nije obilazio Lenku. Sve ide baš kako je i planirano.

Pročitajte još: