Toni: “Sta kazes Lence na današnji meni?“

Lenka: „Kad si mi rekao da je pasulj u pitanju, uopšte nisam bila oduševljena. Ali povlačim reč. Ja bolji pasulj u životu nisam jela. A i ova kobasica je vrhunska.“

Toni kroz zločesti osmeh: „Kobasice su vama ženama uvek slaba tačka...“

Lenka: „Što si bezobrazan. Evo postideo si nam Raleta.“

Toni: „Ja se izvinjavam, al pasulj kad se jede u društvu uvek podseća na vojničke dane. I tad je najbolji. Kada sam ja služio vojsku, žena u njoj nije bilo. I uz pasulj su uvek išle najbolje priče, takozvane „muške“, uz razna prepričavanja i smejanje. Ovaj pasulj je u meni baš probudio uspomene, otuda i komentar. To je jače od mene. I baš je ukusan, što se mene tiče i sledeći petak može pasulj, spremiću ja dobru priču.“

Lenka: „Vi muškarci kad se pomene vojska totalno poludite, kao da ste svi, u najmanju ruku tamo bili Živojin Mišić. I da li ste stvarno tamo jeli pasulj svaki drugi dan?“

Toni: „Pa nismo baš svaki drugi, al jesmo svaki treći. Ali ovakvih kobasica tamo nije bilo, ni blizu.“

Lenka: „Obrni, okreni, vraćamo se kobasicama. Rale nešto si mi tih, tebe ovo ne podseća na vojsku, čudi me da ti nemaš neki komentar?“

 U KOGA SE RALE ZALJUBIO?

Rale: „Ja sam civilno služio vojsku, tako da nemam nikakvih komentara, sem da je pasulj odličan. Da mi je neko rekao da se u vojsci ovako dobro jede, ja bih razmislio još jednom kako da je služim.“

Toni: „Nećemo da preterujemo, u vojsci je pasulj dobar zato što se jede u društvu, a ne baš zato što je uvek ukusan. Nego, šta se to sa tobom dešava, pa si nešto utihnuo ovih dana?“

Rale: „Ništa posebno, bio sam pre neko veče na večeri, i ništa.“

Toni: „Kako to misliš ništa? S kim si ti to bio?“

Rale: „Tako lepo - ništa, ni poljubac, ni poruka bliskosti posle, ni nežnosti. A mislim da sam se ja malo zatreskao. I sad čekam. Na svako moje „dobro jutro“, dobijem kao odgovor „dobro jutro“, i ništa više. Ja ne znam šta to meni fali.“

Lenka: „Ne fali ti ništa, samo možda nije stvorena za tebe. A i ti si malo drven. Čuj, „dobro jutro“, uopšte nisi originalan. Ovde si uvek duhovit, gde je zakazalo u restoranu?“

Rale: „Ne znam, imao sam tremu, baš mi se dopada.“

Toni: „Bolje da si je pozvao da s nama jede pasulj danas, tu ne bi bilo greške. Ajd, nemoj da si takav, ode jedna, dodju dve.“

Rale: „Pa jest vala, al još ne odustajem. Lenče, poslušaću te. Moram malo da poradim na originalnosti.“

Lenka: „Al si nam ti neki osećajan tip, kad se pre zaljubi. I ne reče nam ko je ona?“

Rale: „To je tajna, ako bude nešto ozbiljnije, reći ću vam. Do tad ništa. Ionako biste tu informaciju upotrebljavali samo da me zafrkavate.“

Lenka: „Mi? Kad smo te mi zafrkavali?“

Rale: „Vi? Kad niste je bolje pitanje?“

 POSLE PASULJA, ZNA SE ŠTA SLEDI

Toni: „Lenče, to mora da je neko koga mi poznajemo, zato i krije. Bacamo se na istraživački rad.“

Lenka: „I ja tako mislim. Al neka ga još malo, vidiš da nam je sav nežan i emotivan.“ Smeh...

Rale: „Vi ste totalno neozbiljni. Ovaj pasulj vas prodrmao i razvezao jezike.“

Toni: „Ja verujem da će tek da nas prodrma. Al srećom nećemo biti zajedno u tim gasovito-mirisnim trenucima.“

Lenka: „Toni, danas si potpuno blesav. Ne znam šta ti se dešava. Rale se zaljubio a ti si pobudalio načisto. Srećom, petak je.“

Pročitajte još: