Zvrrrr...

Rastko: „Gde si Lenka-friday, zoveš samo kad je petak, mogu kalendar po tebi da podešavam?“

Ja: „Pa nije baš tako, zvala sam te i u sredu. Jeste da mi je trebala pomoć oko onih faktura ali bar nije bio petak.“

Rastko: „Ima i tu istine, znači, složili smo se, zoveš samo kad ti nešto treba i kad je petak.“

Ja: „Hm, promeniću se, evo obećavam. Nego, šta klopamo danas?“

Rastko: „Znaš li da nam je „glavni referent za ručak petkom“ na bolovanju?“

Ja: „Šta mu je? Jel sve u redu?“

Rastko: „Čuva malecku, supruga ima neke preglede... Ništa strašno. Ali mislio je na nas. Imamo broj, i preporučio nam je meni za danas. Njegovo omiljeno, ličke pole...“

Ja: „Ličke šta?“

Rastko: „Videćeš već, a doći će i on da nešto završi i dovešće malenu. Kaže da on ne ume da kuva, al odlično naručuje.“

Ja: „Nisam ni sumnjala, zovi kad stigne. Ja ću doneti pribor, čaše i sok.“

 Ličke pole su nezamenljive

Oko jedan sat stiže klopa. Stiže i Toni sa devojcicom, tačno na vreme, kao da je namirisao hranu.

Toni: „Čujem da su ličke pole danas. Morao sam da dodjem.“

Devojčica: „Licke pole, licke pole...“ Skakuće i raduje se.

U sebi razmišljam kako i dete od dve godine zna šta su ličke pole a ja pojma nemam. Mada, ko je tata, i ne čudi me. Ako bude na njega, i još bude volela da kuva, ima sve predispozicije da bude šef kuhinje negde. Ili vlasnik restorana. Glavni gosti bismo bili nas troje omatoreli. Ali i glavni kritičari. Primetih da sam počela da zanovetam i da obraćam pažnju. Te nešto nije dobro pečeno, te nije slano, te moglo bi malo ljute paprike da se doda. Majka me za vikend umalo nije ubila pogledom kad sam joj rekla da je mogla malo više peršuna da doda u supu: „Ma nemoj, ti znaš da se stavlja peršun u supu, hm.“.

Rastko: „Od kada pijemo taj 100% voće sok? Šta nam se desilo sa sokovima s mehurićima u nosu???“

Ja: „Morate malo da povedete računa. To nije zdravo?“

Rastko: „Zdravo!“

Ja: „Maaarsss. Ćuti i sipaj. I dete nam je tu, kao da sam znala“.

Ovog petka nam je bilo na meniju:

•     Paradajz čorba
•     Čuvene ličke pole – dimljeno meso
•     Turšija
•     Baklava od suvih šljiva i oraha

 BNB ketering uvek prvi izbor

Ja: „Stvarno je odlično dimljeno meso. I ne razumem što mi odmah tako ne rekoste. A ne ja da razmišljam.“

Toni: „Svašta ćeš ti još od nas da naučiš, samo polako. Moći ćeš negde u restoranu sa momkom da se praviš pametna. Ima da pomisli da si domaćica i po. A onda kad se zaljubi, možeš da mu kažeš istinu, al tad mu je već kasno.“

Ja: „Baš duhovito. I to kuvanje valjda nije neka nauka. Dok ne moram, ja stvarno ne mogu. Mada bih mogla da vas u ponedeljak iznenadim nekim kolačima?“

Toni: „Na bolovanju sam!“

Rastko: „Nisam baš planirao, ali biću i ja na bolovanju. Što je sigurno, sigurno je.“

Ja: „ Onda ću jednom neplanirano da vas iznenadim“ Plazim se i smejem dok uživam u osećaju koji su u meni izazvale ličke pole. Fantastične su.

Pročitajte još: